U ovom trenutku grad Kragujevac raspolaže evidencijom industrijskih hala i prostora za iznajmljivanje zainteresovanim investitorima na kome je samo deset takvih lokacija. Procenjujući da to nije dovoljno, gradska Uprava za investicije i upravljanje projektima oglasila se javnim pozivaom u kome od svih vlasnika slobodnog poslovnog prostora traže da se prijave nadležnim gradskim službama.

Cilj je da se napravi novi registar u kome bi se našle ne samo proizvodne hale, već i slobodne prostorije za obavljanje uslužnih i zanatskih delatnosti, sve do običnih lokala za trgovinu. Uslov je da vlasnici žele da rentiraju prostorije, da su vlasnički odnosi rešeni i da se detaljno naglase svi tehnički detalji oko priključaka i infrastrukture koje prostorije imaju.

Ivica Momčilović, zamenik gradonačelnika, kaže da investitori koji su zainteresovani da otvorfe firme u Kragujevcu, a neće da prave novi poslovni prostor, već žele da ga uzmu u zakup, po pravilu prvo dođu u Skupštinu grada i pitaju ima li prostorija za iznajmljivanje. Ono što u ovom trenutku može da im se ponudi je malo, tek desetak proizvodnih hala.

Mašinci i tekstilci

Potencijalnim ulagačima koji bi hteli da grade svoj poslovni prostor, grinfild investitorima, grad u ovom trenutku može da ponudi slobodne lokacije na prodaju u Industrijskoj zoni „Servis 2” ili u zoni „Skladišta” kod Kvantaške pijace. Ali, u poslednje vreme u grad dolaze oni spremniji za zakup prostora, takozvani braunfild investitori.

-  Oni ne idu po gradu da traže takav prostor, već dolaze u Skupštinu grada očekujući da je tu ponuda objedinjena na jednom mestu. Pošto pretpostavljamo da ima mnogo više slobodnih hala ili prostorija nego što je u našoj evidenciji, raspisali smo ovaj poziv i očekujemo da nam se vlasnici jave. Potrebno je da popune formulare gde su navedeni svi tehnički detalji, kao i lokacija gde se prostor nalazi, kaže Momčilović.

Da zainteresovani investitori dolaze i raspituju se o mogućnostima ulaganja u Kragujevac dobra je vest, jer poslednjih godina broj onih koji su ovde otvorili svoje firme, bar onih većih i vrednijih pomena, jer zapošljavaju više radnika, toliko se proredio da ih gotovo i nema. 

Momčilović kaže da poslovni ljudi stalno dolaze, a koliko ih je u je u jednom mesecu ne bi mogao da precizira. Prvo, kada dođu da se raspituju, pre nego što ozbiljniji pregovori i započnu, poslovni partneri postavljaju uslov da se takve informacije javno ne objavljuju, što je grad zbog korektne saradnje dužan da poštuje. 

Ono što u ovom trenutku grad može da saopšti je da strani investitori koji traže slobodan prostor za iznajmljivanje dolaze iz više zemalja i zainteresovani su za otvaranje firmi iz oblasti tekstila i mašinogradnje. Pored raspitivanja za prostorije oni pitaju i da li u gradu postoji obučena radna snaga za oblasti u kojima rade i kolike su plate u određenoj grani. Ipak, poslovni prostor je na prvom mestu i ako nema odgovarajućeg u ponudi oni idu dalje.

Šta se nudi

Na sadašnjoj listi slobodnog poslovnog prostora za izdavanje koja postoji u Skupštini grada su proizvodne hale u „Elvodu”, „Trgovini 22”, „Diorku”, Fabrici nameštaja „Živanović”, kao i nekoliko hala u privatnom vlasništvu u Dragobraći, Petrovcu i Baljkovcu. Veličina hala je od 1.000 do 3.000 kvadrata.

Na ovom spisku su i slobodne hale u preduzećima „Metal sistemi” i „21. oktobar”, ali je prva od ovih firmi u stečaju, a druga u programu reorganizacije, takozvanom UPPR-a. Po pravilu investitori nisu zainteresovani za zakup hala ako je firma u stečaju i imovinsko pravna pitanja nisu do kraja razrešena. 

Ako se izuzmu ova dva preduzeća još uvek nedefinisanog vlasništva, sve ostale firme su privatne, kupljene u postupcima stečaja, izuzev Fabrike nameštaja „Živanović”, koja je i osnovana kao privatna firma.

Zanimljivo je da zainteresovani za proizvodnju tekstila nisu iznajmili, na primer, veliku proizvodnu halu preduzeća „Trgovina 22”, bivšeg „22. decembra”, koja još stoji neizdata, dok je kancelarijski prostor iznajmljen. Moguće je da je tim firmama bila potrebna manja hala, ali u Skupštini grada nisu bili upućeni da li je do pregovora uopšte došlo. 

Ono što znaju je da su vlasnici „Trgovine 22” obavestili gradsku upravi da njihovu firmu skine sa liste slobodnih prostora za izdavanje jer su u pregovorima oko izdavanja hale sa investitorom koji se javio direktno njima. 

Rok koji je dao grad  za prijavljivanje za listu slobodnog poslovnog prostora je do Nove godine, ali je cilj da taj proces traje naprekidno i obuhvati i one prostorije koje će tek biti izgrađene. Direktan interes grada da se bavi evidencijom ovih nepokrenosti ne postoji, jer svoju uslugu nuđenja prostora zakupcima oni neće naplaćivati.

Postoji, međutim, indirektna korist ako neko od zainteresovanih iznajmi prostor, jer će sigurno nekoga zaposliti, pa bi grad ubirao porez na zarade. Takođe, prvi interes grada, u ovom momentu kada se broj radnika koji su ostali bez posla naglo povećao, jeste da se zapošljavanje poveća. 

No, kod nas je duboko ukorenjen jedan vid nepoverenja prema vlastima kada treba prijavljivati sopstvenu imovinu, na bilo koji način i pod bilo kakvim objašnjenjima, Uvek se javlja sumnja da će ti podaci možda da budu iskorišćeni za proveru plaća li taj vlasnik porez na svoju imovinu.

Ivica Momčilović nas uverava da je jedini motiv sastavljanja novog registra poslovnog prostora onaj koji je jasno naglašen u pozivu, a to je komletiranje ponude za investitore, i da nema mesta nikakvoj sumnji u dobre namere grada. Naravno, naglašava zamenik gradonačelnika, očekujemo da svi vlasnici poslovnog prostora plaćaju porez. 

„Asema” u bivšem „Filipu”

Belgijska kompanija „Asema” otvorila je u Kragujevcu svoje preduzeće pre više od  10 godina u kome montira velike numeričke mašine za izradu elektro transformatora i jedan je od najvećih srpskih izvoznika u Kinu. Od samog početka vlasnici su se opredelili da u Kragujevcu ne grade svoju fabriku, već da iznajme slodoban poslovni prostor.

Prvo su uzeli u zakup slobodnu halu preduzeća „Orion” u naselju Šumarice, a pre nekoliko godina su se preselili u halu preduzeća „TSS metal industri”, bivši pogon fabrike „Filip Kljajić” koji sada ima privatnog vlasnika.

-    Razlog što smo se opredelili za iznajmljivanje prostora je što je nama potrebna velika hala, a njena izgradnja mnogo košta. Sada je stanje na tržištu takvo da nemamo novih porudžbina, pa smo zakup proizvodne hale otkazali i zadržali samo kancelarije. Ako dođemo do novih porudžbina za naše mašine zakup hale ćemo sigurno obnoviti, kaže Goran Andrić, direktor preduzeća „Asema” u Kragujevcu. 

Drugi poznati zakupac proizvodne hale u Kragujevcu je kompanija „Vaker Nojson” koja je u Kragujevcu osnovala svoje preduzeće za proizvodnju delova građevinskih mašina za matičnu firmu. Iako su najavljivali izgradnju sopstvene fabrike u Lapovu, pa potom u Kragujevcu, od toga su odustali i izjamili halu takođe u nekadašnjem „Filipu Kljajiću”, gde su se nekada izrađivale konstrukcije za auto sedišta.

I u preduzeću „21. oktobar”, koje je sada u programu reorganizacije, dve manje privatne firme su iznajmile poslovni prostor u kome su organizivale svoju proizvodnju. Slobodnog prostora za izdavanje, kao što se vidi, ima, samo da je još više investitora. 

Izvor: http://www.kragujevacke.rs/