Kolika će im to biti olakšica, smišljena kako bi se povećala privredna aktivnost, najbolje ilustruje podatak da su do sada plaćali 47.843 dinara po kvadratu ako magacin ili proizvodni pogon grade u prvoj zoni, a najjeftinije su prolazili u osmoj zoni – 1.282 dinara.
Ova izmena predviđena je Zakonom o planiranju i izgradnji, koji je na snazi od decembra 2014.
Lokalnim samoupravama dat je rok od 30 dana da svoje propise usklade sa višim pravnim aktom, a predlog odluke o utvrđivanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta danas će se naći na dnevnom redu sednice Skupštine Beograda.
Najbitnija promena ogleda se u obračunu doprinosa, kaže Gordana Lukić, iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
Na primer, naknada za uređivanje zemljišta za kvadrat stana na Vračaru sada košta 26.848 dinara, a od prvog marta biće povoljnija za oko 9.000 dinara.
– Do iznosa od 17.606 dinara po kvadratu došli smo tako što smo pomnožili prosečnu tržišnu cenu stana u novogradnji koju objavljuje gradski Zavod za statistiku i koeficijente zone i namene objekta utvrđene u skladu sa zakonom – objašnjava Lukićeva.
Novina je i to što investitori neće kao do sada dolaziti na šalter Direkcije da bi zaključili ugovor o plaćanju naknade za uređivanje zemljišta. Oni će podnositi zahtev za izdavanje građevinske dozvole Sekretarijatu za urbanizam koji će direkciju obavestiti da li je investitor ispunio uslove za dobijanje tog dokumenta.
Dobra vest za potencijalne investitore, bez obzira na to da li će zidati stanove, hotele, lokale, tržne centre, kancelarije, domove zdravlja ili bolnice jeste to što će za doprinos izdvajati nešto manje nego za sadašnju naknadu za uređivanje zemljišta.
Regulisanje ove stavke neophodno je da bi se dobili papiri za gradnju, a to je jedan od najvećih izdataka na koji ulagač mora da računa, pre nego što na gradilištu pobode prvi ašov.
Investitori od 1. marta mogu da računaju na popust od 30 odsto, ukoliko doprinos plate odjednom (do sada je popust za jednokratno plaćanje bio 50 odsto), a taj izdatak moći će da izmire i na 36 mesečnih rata.
Takođe, doprinosi za zemljište se umanjuju za 20 odsto ako na lokaciji nema saobraćajnica, 10% ako nema vodovodne mreže i 10% ako nema kanalizacije.
– Graditelji će biti u obavezi da doprinos izmire pre nego što prijave radove, odnosno ispune sve uslove da započnu gradnju. Oni koji se odluče da taksu na uređivanje zemljišta plate na rate moraće da prilože neopozivu bankarsku garanciju ili hipoteku na neku drugu nekretninu koju bismo aktivirali ako svoju obavezu ne ispune. Tako ćemo izbeći vođenje sudskih sporova sa neizvesnom naplatom – kaže Lukićeva.
U Beogradu ima osam zona, plus dve ekstra zone - za poslovanje i za stanovanje, zona specifičnih namena i zona zaštite zelenila.
U Prvu zonu spadaju opštine Stari grad, Vračar, deo Savskog venca, delovi Novog Beograda, Diplomatsko naselje na Čukarici i centralni deo Zemuna.
Druga zona obuhvata delove Palilule, Zvezdare, Voždovca, Zemuna i Surčina.
Treća zona zauzima delove opština Rakovica, Čukarica, Voždovac, Savski venac.
Četvrta zona obuhvata centar Mladenovca, Lazarevca i Obrenovca, delove opština Palilula, Zvezdara i Novi Beograd.
Peta zona prostire se na pojedinim delovima Palilule, Zvezdare, Novog Beograda, Rakovice, Zemuna i Surčina.
Delovi oština Mladenovac, Lazarevac, Obrenovac, Barajevo i Grocka čine šestu zonu.
U sedmu zonu uvršteni su delovi Voždovca, Surčina, Sopota i Lazarevca.
Pojedini delovi Palilule, Surčina, Sopota i Obrenovca računaju se kao osma zona.
Naselje Dedinje predstavlja ekstra zonu stanovanja, a kao ekstra zona poslovanja vodi se prostor od Trga Slavija do Terazija, takođe, Knez Mihailova i ulica Vase Čarapića, kao i novobeogradski blokovi 19, 20, 11a i 31.
Zona zaštite zelenila obuhvata Beogradsku tvrđavu, Kalemegdan, Topčider, Košutnjak, Veliko ratno ostrvo, blokove 10, 13, 14 i 15, Manastirsku i Lipovičku šuma, park šume Zvezdara i Banjica.
Zona specifičnih namena - kompleks Termoelektrane "Nikola Tesla" A, fabrika "Prva iskra" Barič i kompleks Kolubarskog lignitskog basena.
Izvor: Ekapija
